У организацији Националне Ерасмус+ канцеларије у Црној Гори, а на иницијативу Тима стручњака за реформу високог образовања (HЕRЕ), одржан је дводневни семинар под називом „Плагијаризам у високом образовању – подизање свијести, изазови и последице“, у просторијама Универзитета Доња Горица 26. и 27. фебруара.
Овај догађај је на једном мјесту окупио представнике академске заједнице, студената, креаторе политика у области високог образовања, као и остале релевантне стејкхолдере.
Гостујући предавач проф. Mohammad Khalil са Универзитета Берген у Норвешкој упознао је присутне са комплексим феноменом плагијаризма, са изазовима које технолошки развој и вјештачка интелигенција са собом носе, као и са политикама Европске уније које регулишу ову материју.
Представници академске заједнице су са представницима студената размијенили своје ставове када је у питању поштовање начела академског интегритета, уз поруку да су репресивне мјере и откривање случајева кршења важне, али не и ефикасне колико и подизање културе интегритета. Сложили су се да је неријетко већи фокус стављен на провјеру студената него наставног кадра.
Помоћница директора Агенције, Милица Кавеџић, је током другог дана семинара одржала излагање на тему повезаности концепта обезбјеђења квалитета високог образовања и академског интегритета. Она се у свом излагању осврнула на међународну перспективу када је у питању увођење легислативе која регулише област академског интегритета, истичући да је Група за праћење Болоњског процеса (BFUG) у оквиру последњег Извјештаја о напретку истакла Црну Гору као једину земљу која је на подручју Европског простора високог образовања (ЕHЕА) законски регулисала ову тематику.
Навела је да Агенција користи холистички приступ када је у питању однос према концепту академског интегритета, и то на начин да академски интегритет сагледава као дио екстерног обезбјеђења квалитета, али не искључиво кроз мониторинг да ли установе високог образовања имају механизме и политике, већ настоји да дјелује као тачка која повезује Етички комитет и установе високог образовања, подижући јавну свијет о важности поштовања концепта академског интегритета.
Такође, помоћница директора је упознала присутне и са досадашњим активностима Агенције у овој области и то нарочито са аспекта увођења додатног стандарда у поступцима обезбјеђења квалитета, а који је дефинисао механизме за провјеру и јачање културе квалитета. Тим поводом, упознала је присутне са пилот евалуацијом коју је Агенција спровела у сарадњи са Савјетом Европе и Етичким комитетом, а у којој су учествовале све установе високог образовања у Црној Гори, у периоду од фебруара до септембра 2023.године.
У коначном, констатовала је чињеницу да су установе високог образовања, у највећем броју случајева кроз пилот евалуацију показале испуњеност критеријума, међутим, и поред тога, изазове које испуњење начела академског интегритета са собом носи, установе наводе као дневно актуелну тему.
Стога, у закључку је навела да се наше друштво суочава са изазовом нужне промјене парадигме од приступа студијама с циљем прибављања дипломе, ка приступу који подразумијева трајну изградњу знања. Та промјена је усмјерена ка изградњи културе квалитета, којој сви актери у систему високог образовања треба да пруже пуну подршку.