Болоњски процес и активности Црне Горе у Групи за праћење Болоњског процеса (BFUG)
Болоњска декларација је заједничка декларација европских министара образовања потписана у Болоњи у јуну 1999. године, усмјерена ка реформи система високог образовања Европе и представља темељ Болоњског процеса.
Кроз партиципирање у Болоњском процесу, земље потписнице Болоњске декларације потврђују и своје партиципирање у оквиру Европског простора високог образовања (ЕHЕА).
ЕHЕА као иницијатива је формално покренута 12. марта 2010. године на Министарској конференцији у Будимпешти и Бечу. Циљ ове иницијативе је интензивирање сарадње између институција високог образовања широм Европе и унапређење мобилности. Тренутно, укупно 49 земаља чини Европски простор високог образовања.
Основни циљ имплементације Болоњске декларације је да сваком студенту гарантује стицање квалитетног знања, способности и вјештина које га чине конкурентним, како на локалном, тако и на регионалном и глобалном тржишту рада.
Болоњски процес остварује тај циљ кроз реформисани систем високог образовања који чине три циклуса студија и европски систем преноса кредита ЕCTS, као мјере обима студија. Такође, реформисани систем карактерише увођење концепта обезбјеђења и континуиране контроле квалитета, увођење “допуне дипломе” (Supplement)) као пратећег документа који описује студијски програм и стечено знање, вјештине и компетенције, интензивирање мобилности студената и наставног особља, признавање стечених квалификација и диплома у складу са Лисабонском конвенцијом, укључивање студената као партнера у образовни процес и систем доношења одлука, као и развој концепта цјеложивотног учења.
Црна Гора партиципира у Болоњском процесу још од 2003. године, а 2007. године на Министарској конференцији одржаној у Лондону, потврђено је чланство и статус Црне Горе у том процесу као самосталне и међународно признате државе. Кроз партиципирање у Болоњском процесу, Црна Гора потврђује и своје дјеловање у оквиру ЕHЕА. На Министарској конференцији у Јеревану 2015.године, Црна Гора се обавезала да ће досљедно примјењивати „Европске стандарде и смјернице за обезбјеђење квалитета у Европском простору високог образовања (ЕSG)“. Руковођена тим циљем, Влада Црне Горе је 2017.године донијела Одлуку о оснивању Агенције за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања (АКОКВО).
Група за праћење Болоњског процеса (Bologna Follow-up Group BFUG)
BFUG је извршна структура која надгледа Болоњски процесс и формирана је 1999.године. BFUG-у је повјерена припрема министарских конференција, политичких форума, надгледање Болоњског процеса између министарских конференција и израда Извјештаја о имплементацији Болоњског процеса. Састанци BFUG-а играју важну улогу у развоју Европског простора високог образовања (EHEA).
Министарство просвјете је у марту 2023. године за представника Црне Горе у BFUG-у именовало Милицу Кавеџић, помоћницу директора АКОКВО. Тиме је Црна Гора након дужег времена обновила своје међународно присуство у кровној структури Европског простора високог образовања (ЕHЕА). Партиципацијом у BFUG -у АКОКВО се нашла пред изузетно важним и одговорним задатком у вези са имплементацијом Болоњских реформи.
У циљу што веће посвећености посебним питањима од значаја BFUG формира посебне подгрупе које обрађују специјалну тематику. Стога, поред чланства у поменутој кровној Групи (BFUG), АКОКВО је током 2023.године постала и чланица повезаних радних и координационих група, и то следећих:
Тематска група А за Квалификациони оквир (Thematic Peer Group A on Qualifications Framework TPG A on QF) формирана је у циљу боље имплементације једног од 3 кључне обавезе ЕHЕА: “Систем од три циклуса компатибилан са Квалификационим Оквиром QF-EHEA и степеном првог и другог циклуса скалираним по ECTS”. Програми треба да буду структурирани према троциклусном систему Болоњског модела и скалирани према Европском систему преноса кредита (ECTS). Квалификације које се постижу у сваком циклусу дефинисане су у Националном оквиру квалификација (NQF) који је компатибилан са Квалификационим оквиром Европског простора високог образовања (QF-EHEA). Специфичне теме којима се бави група су: само-сертификација националних оквира квалификација, свеобухватни квалификациони оквир ЕHЕА, комплетна имплементација ECTS Корисничког водича, вишеструка употреба квалификационих оквира од стране стејкхолдера, студијски програми изван Болоњске троциклусне структуре, однос између квалификационих оквира и обезбјеђења квалитета.
Тематска група Б о Лисабонској конвенцији о признавању (TPG B on LRC) формирана је ради подршке кључној обавези 2: “Усклађеност са Лисабонском конвенцијом о признавању (LRC)”. Праксе прекограничног признавања квалификација треба да су у складу с Лисабонском конвенцијом о признавању. Специфичне теме којима се бави група су: успостављање правног оквира који би омогућио имплементацију LRC а, утврђивање расподјеле послова и одговорности између надлежних институција које имају потребно знање и капацитете за спровођење поступака признавања, постизање аутоматског признавања, препознавање алтернативних путева, квалификације које посједују избјеглице, оптимизација потенцијала дигиталне технологије за програм признавања и додатак дипломи.
Тематска група Ц за обезбјеђење квалитета (TPG C on QA) формирана је ради подршке кључној обавези 3: “Обезбјеђење квалитета у складу са стандардима и смјерницама за обезбјеђење квалитета у Европском простору високог образовања (ЕSG)”. Екстерно обезбјеђење квалитета (било да се ради о програмском или институционалном нивоу) обављају агенције за обезбјеђење квалитета које доказано поступају у складу са стандардима и смјерницама прописаним у ЕSG-у. Специфичне теме којима се бави група су: законодавни оквир у складу са ЕSG (увођење измјена), обезбјеђење дјелотворности интерних процедура за обезбјеђење квалитета, улога и ангажман стејкхолдера у интерном и екстерном обезбјеђењу квалитета (студенти, наставници, послодавци), прекогранично обезбјеђења квалитета и Европски приступ обезбјеђења квалитета заједничким програмима.
Координациона група “Дијалог о глобалним политикама” (Coordination Group on Global Policy Dialogue) има за циљ развој континуираног дијалога са другим регионима и међународним организацијама о питањима од заједничког интереса и значаја за високо образовање у погледу којих сарадња и размјена идеја и политика могу бити обострано корисни. Квалитетна сарадња између различитих региона, кључни је корак ка испуњењу циљева постављених документом Образовање до 2030. – Оквир за испуњење акција за имплементацију 4. циља одрживог развоја (SD4) који гласи „Обезбиједити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати цјеложивотно учење“.
Радна група „Социјална димензија“ (Working Group on Social Dimension) има за циљ да развије и подржи националне планове и стратегије усмјерене на јачање социјалне димензије високог образовања, као и да побољша приступ и завршетак образовања недовољно заступљеним и рањивим групама. Група има за циљ да идентификује потребе ЕHЕА које проистичу из економског, политичког, еколошког и техничког развоја.
Радна група за унапређење размјене знања у ЕHЕА заједници (The Task Force on Enhancing Knowledge Sharing in the EHEA community) основана је у циљу побољшања посвећености Римском коминикеу и изградњи боље повезане и одрживије заједнице високог образовања, која његује инклузију, комуникацију, сарадњу и солидарност које су од суштинског значаја за релевантност и будућност ЕHЕА. Садашњи и будући циљеви о којима ће се расправљати на семинарима, радионицама и догађајима треба да укључе ширу заједницу високог образовања и истраже нове начине сарадње.
Радна група за фундаменталне вриједности (Working group on Fundamental Values) има за циљ да развије свеобухватан оквир за даље праћење и имплементацију темељних вриједности ЕHЕА у системима високог образовања њених чланица. Систем би требао подстицати саморефлексију и конструктиван дијалог истовремено омогућавајући процјену степена до којег се те основне вриједности поштују и спроводе у EHEA.
Радна група за учење и наставу (Working Group on Learning and Teaching) има за циљ да промовише иновативне и инклузивне приступе у учењу и настави, са примјерима најбоље праксе о томе како би јавне власти могле подржати институције у развоју, унаприједити и имплементирати стратегије за наставу и учење у оквиру установа високог образовања уз поштовање академских слобода и аутономије установа високог образовања.
Обавезе које произилазе из горе наведених група подразумијевају присуство редовним састанцима како у физичком тако и у online формату, анализу пристиглих материјала и упућивање коментара, као и остале обавезе делегиране од стране координатора група.
Наредна Министарска конференција заказана је за 29. и 30. мај 2024.године у Тирани, Албанија, гдје ће се на једном мјесту окупити министри Европског простора високог образовања. Том приликом, министри ће анализирати достигнућа у имплементацији Болоњских реформи у оквиру последње четири године и потписати “Тирана комунике”. Поменути документ ће дати смјернице за имплементацију реформи за наредни период. У оквиру Министарске конференције одржаће се и Форум о Глобалним политикама, као и остали догађаји повезани са активностима BFUG-а.