У просторијама Министарства просвјете, науке и иновација одржана је презентација монографије ,,Анализа о аспирацијама матураната на путу прелаза из средњег у високо образовање,, у организацији Агенције за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања. Презентацији су присуствовали представници МПНИ, установа средњег и високог образовања, а говорили су: Марија Гошовић, генерална директорица Директората за гимназијско и стручно образовање у МПНИ, Татјана Ћаласан, в. д. директорице АКОКВО, Мартин Унгер, руководилац сектора за истраживање високог образовања на Институту за напредне студије у Бечу и Милица Кавеџић, помоћница директорице АКОКВО у сектору за обезбјеђење квалитета и истраживање.
Законом о високом образовању прецизирано је да Агенција обавља послове обезбјеђења квалитета у складу са Европским стандардима и смјерницама, а управо један од стандарда налаже обавезу спровођења тематских анализа и предлагање мјера које имају за циљ унапрјеђење квалитета високог образовања, објаснила је генерална директорица Директората за гимназијско и стручно образовање у МПНИ Марија Гошовић и тиме отворила презентацију ,,Анализе о аспирацијама матураната на путу прелаза из средњег у високо образовање“.
Идеја да се истраже аспирације матураната у транзицији из средњег у високо образовање јавила се у другој половини 2023. године с циљем да се сагледају мотиви, жеље, планови и степен информисаности матураната и идентификовање алата који би им били од користи за доношење одлука, појаснила је Гошовић и додала да је поменута транзиција важна како за њихова индивидуална усмјерења и пословне успјехе, тако и за друштво и економију у цјелини.
Такође, Гошовић је истакла да успјех овог истраживања најбоље потврђује податак да је у њему учествовало 35 процената свих матураната у Црној Гори (1.780) из четрдесет пет средњих школа из двадесет три општине.
Анализа доноси нове, драгоцјене увиде, од социјалне структуре матураната и њихових образовних достигнућа, преко перцепције квалитета и доступности високог образовања до ставова и разлика између приватних и јавних високошколских установа. Посебно је значајно то што Анализа идентификује конкретне потребе за додатним информацијама и савјетима како би младима помогли да одлуке доносе промишљено и у складу са властитим потенцијалима и амбицијама, закључила је Гошовић.
В. д. директорице Татјана Ћаласан излагање је започела цитирајући матуранте из више средњих школа различитих градова Црне Горе и нагласила да би Анализа требало да таргетира матуранте али и све битне чиниоце и креаторе политика у образовном систему.
Ћаласан је истакла да је ово прва анализа са овом тематиком, не само у Црној Гори већ и у региону и да представља први корак и добру основу за даља истраживања у овој области али и за унапрјеђење квалитета образовања.
Конкретне резултате истраживања присутнима су представили уредници ,,Анализе о аспирацијама матураната на путу прелаза из средњег у високо образовање“ Милица Кавеџић и Мартин Унгер. Неки од њихових најзначајнијих закључака су да је ниска корелација између образовања родитеља и прихода у домаћинству са школским успјехом матураната, тј. да је образовни систем релативно квалитетан у компензацији могућих недостатака које изазивају нижи ниво образовања родитеља или нижи приходи. С друге стране, разлике између полова у погледу школског успјеха су посебно велике: двоструко више припадника мушког пола у односу на припаднице женског пола постиже претежно добар успјех, док готово половина припадница женског пола постиже одличне резултате.
Ученици из сјеверног региона, одакле потиче нарочито велики број ученика из породица са ниским приходима, постижу лошије резултате у школи и имају значајно ниже намјере за студирањем. Побољшање економских услова у овом региону засигурно представља дугорочан задатак за доносиоце одлука. Стога би мјере које могу побољшати учинак и образовне аспирације матураната биле нарочито корисне у сјеверном региону, нагласила је Кавеџић.
Планови матураната такође показују важне резултате: 34 процента жели да студира на јавном универзитету, а 15 процената на приватним универзитетима у Црној Гори. Њих 22 процента планира да студира у иностранству, док 29 процената не жели да студира или је још увек неодлучно. Када опсег посматрања сведемо само на оне који желе да студирају, њих 70 процената жели да студира у Црној Гори, иако 61 проценат оцјењује квалитет страних универзитета већим, истиче Унгер.
Отприлике половина оних који намјеравају да студирају слаже се са тврдњом да је квалитет образовања на јавним установама високог образовања већи него на приватним установама. Када се ради о процјени да ли је диплома са јавног универзитета „квалитетнија“, контраст у погледу академских резултата је још наглашенији. Већина ученика такође претпоставља да је диплому са приватног универзитета лакше стећи.
Креатори образовних политика у Црној Гори би на бази приказаних налаза и предлога требало да започну са конкретним акцијама како би се матурантима пружила подршка на путу доношења што квалитетнијих одлука о наставку образовања па вјерујемо да ће приказани налази бити од користи у томе али и својеврсна инспирација за даља истраживања свих заинтересованих страна, закључили су уредници Анализе.
Презентацију Анализе можете преузети на линку.
